- Obrada robotima predstavlјa alternativni pravac u konvencionalnoj obradi materijala rezanjem, kao i u nekonvencionalnoj obradi vodenim mlazom, laserom ili plazmom.
- Umesto numerički upravlјanih mašina alatki sa tri, četiri ili pet osa, za obradu se koriste roboti sa pet ili šest stepeni slobode (osa).
- Roboti za obradu su drastično jefitiniji od četvoroosnih i petoosnih mašina alatki (30 do 60% cene mašine).
- Upravlјački sistem je otvorene arhitekture, baziran na personalnom računaru i linuks operativnom sistemu.
- Programiranje se vrši u G kodu, slično kao kod numerički upravlјanih mašina alatki.
- Delovi koji se obrađuju robotima su srednje i niže klase tačnosti i uglavnom su od mekših materijala – drveta, polimera, aluminijuma.
- Fleksibilnost robotskih ćelija za obradu je na visokom nivou - lako i brzo se prilagođavaju novim proizvodnim zahtevima.
- Veličina radnog prostora robota omogućava obradu u jednom stezanju. Delovi mogu biti složene geometrije i velikih gabarita.
- Roboti se uspešno koriste za operacije završne obrade, kao što su čišćenje odlivaka, obaranje ivica i poliranje.
- Primenjuju se kod brze izrade prototipova u polimerima i drvetu.
Obrada robotima
obrada-robotima-101.jpg
http://li.rs/images/stories/robotika/obrada-robotima/obrada-robotima-101.jpg
obrada-robotima-102.jpg
http://li.rs/images/stories/robotika/obrada-robotima/obrada-robotima-102.jpg
obrada-robotima-103.jpg
http://li.rs/images/stories/robotika/obrada-robotima/obrada-robotima-103.jpg
obrada-robotima-104.jpg
http://li.rs/images/stories/robotika/obrada-robotima/obrada-robotima-104.jpg
obrada-robotima-105.jpg
http://li.rs/images/stories/robotika/obrada-robotima/obrada-robotima-105.jpg
obrada-robotima-106.jpg
http://li.rs/images/stories/robotika/obrada-robotima/obrada-robotima-106.jpg
obrada-robotima-107.jpg
http://li.rs/images/stories/robotika/obrada-robotima/obrada-robotima-107.jpg
obrada-robotima-108.jpg
http://li.rs/images/stories/robotika/obrada-robotima/obrada-robotima-108.jpg
obrada-robotima-109.jpg
http://li.rs/images/stories/robotika/obrada-robotima/obrada-robotima-109.jpg
obrada-robotima-110.jpg
http://li.rs/images/stories/robotika/obrada-robotima/obrada-robotima-110.jpg
obrada-robotima-111.jpg
http://li.rs/images/stories/robotika/obrada-robotima/obrada-robotima-111.jpg
obrada-robotima-112.jpg
http://li.rs/images/stories/robotika/obrada-robotima/obrada-robotima-112.jpg
obrada-robotima-113.jpg
http://li.rs/images/stories/robotika/obrada-robotima/obrada-robotima-113.jpg
obrada-robotima-114.jpg
http://li.rs/images/stories/robotika/obrada-robotima/obrada-robotima-114.jpg
obrada-robotima-115.jpg
http://li.rs/images/stories/robotika/obrada-robotima/obrada-robotima-115.jpg
obrada-robotima-116.jpg
http://li.rs/images/stories/robotika/obrada-robotima/obrada-robotima-116.jpg
obrada-robotima-117.jpg
http://li.rs/images/stories/robotika/obrada-robotima/obrada-robotima-117.jpg
obrada-robotima-118.jpg
http://li.rs/images/stories/robotika/obrada-robotima/obrada-robotima-118.jpg
obrada-robotima-119.jpg
http://li.rs/images/stories/robotika/obrada-robotima/obrada-robotima-119.jpg
obrada-robotima-120.jpg
http://li.rs/images/stories/robotika/obrada-robotima/obrada-robotima-120.jpg
obrada-robotima-121.jpg
http://li.rs/images/stories/robotika/obrada-robotima/obrada-robotima-121.jpg
obrada-robotima-122.jpg
http://li.rs/images/stories/robotika/obrada-robotima/obrada-robotima-122.jpg
obrada-robotima-123.jpg
http://li.rs/images/stories/robotika/obrada-robotima/obrada-robotima-123.jpg
Lola institut se bavi razvojem sledećih vrsta uređaja za trening pilota borbenih aviona:
Moderni borbeni avioni mogu da vrše ubrzanja krećući se u raznim pravcima u odnosu na koordinatni sistem pilota, posebno tokom takozvanih supermanevara.
Ovi "agilni" avioni vrše nekonvencijalne letove sa velikim uglovima napada i kretanjima u pravcima sve 3 ose aviona rotacijama oko ovih osa i ubrzanjima do 9 g sa promenama ubrzanja do 9 g/s. Iz ovog razloga je potrebno ispitati uticaj efekate dejstva velikih ubrzanja i velikih promena ovh ubrzanja na na psihologiju pilota i njegovu sposobnost da upravlja avionom u tim uslovima. Centrifuga se koristi za pouzdano generisanje velike početne promene sile ubrzanja G i postizanje i održavanje velike sile ubrzanja G šta je potrebno radi reakcija testiranja pilota na te uslove.
Ovde je sila ubrzanja G=a/g; je intenzitet ubrzanja koje deluje na pilota, an je normalno, at je tangencijalno ubrzanje, a g je ubrzanje zemljine teže.
Centrifuga ima oblik 3-osnog manipulatora sa obrtnim osama, kod koga se glava (ili grudi kod nekih treninga) posmatra kao end-efektor. Obrtanje ruke centrifuge oko vertikalne ose (planetarno kretanje) je glavno kretanje koje ostvaruje željenu silu ubrzanja. Centrifuga mora da ostvari brzinu, ubrzanje i promenu ubrzanja odgovarajućim obrtanjem ruke oko vertikalne ose. Ruka nosi kardanski uležištenu gondola koja ima 2 ose koje obezbeđuju mogućnosti propinjanja (pitch) i valjanja (roll).
Osa valjanja leži u ravni obrtanja ruke, upravno na osu glavne rotacije, odnosno u pravcu x-ose. Osa propinjanja (y) je upravna na osu valjanja. Zadatak osa valjanja i propinjanja na centrifuge je da usmere silu ubrzanja u željeni pravac i smer.
Glava (grudi) pilota je postavljena u presek x i y osa. Na ovaj način centrifuga ostvaruje poprečnu Gx, bočnu Gy i uzdužnu Gz silu ubrzanja i „roll”, „pitch” i „yaw” ugaona ubrzanja koja simuliraju sile ubrzanja i ugaone brzine aviona.
Iako centrifuga može da ostvari sile ubrzanja do 15 g, ona se koriste samo za testiranje materijala, dok se za trening pilota koriste ubrzanja do 9 g.
Moderni borbeni mogu zauzeti vrlo neuobičajene orijentacije. Zbog toga je potrebo ispitati sposobnost pilota da prepozna tu orijentaciju i da se prilagodi najrazličitijim položajima u kojima može da se nađe. Potrebno ga je uveriti da ne treba da se oslanja na svoj osećaj već da treba da donosi zaključak o trenutnoj orijentaciji aviona na osnovu informacija sa instrumenata aviona.
Dezorijentator je dizajniran kao manipulator sa 4 rotacione ose. Zakretanjima tih osa postižu se različite orijentacije pilota. Osim toga, na uređaju se mogu simulirati i različite sile ubrzanja koje deluju na pilota.
Glava ili grudi pilota se posmatraju kao end-efektor. Rotacija ruke oko vertikalne (planetarne) ose je glavno kretanje. Ruka nosi žiroskopski uležištenu gondolu sa 3 rotacione ose koje ostvaruju zakretanje („yaw“), propinjanje („pitch“) i valjanje („roll“). Osa zakretanja (z) je paralelna sa rukom pilota. Osa valjanja je u ravni rotacije ruke, upravna na glavnu obrtnu osu, odnosno u pravcu x-ose. Osa propinjanja (y) je upravna na osu valjanja.